ISKONSKI PAG

nedjelja, 21.12.2014.

LIPO JE BIT DOMA





- Gren doma, Ti triba ca donit odozdola?
- Ca ćeš mi nosit, samo nemoj sada da cagod ne napišeš, barem za onu crikvu ku kopaju pored magazinov.
Partili smo sa Grobnika a nisan moga odolit da mu se ne javin da gren doma. Zna san da će mi reć da ne ferman sada ovu nediju ništa ne napisat ca se u Pag dogaja. Južina je celin puten čak i u Senj je bez bure, ca je malo cudno, jer tamo uvik puše.
Arivali smo na trajekt, bonaca je ka' uje. Kada smo došli i ugedali Pag onako uronulog u ovu prosinačku vecer, odma mi je serce pocelo berže tuć. Mucin! Kako se približujemo Rencovom marketu Tea govori:
- Kada ovo vidiš čovjek je već mirniji.


Samo san ceka da rece besedu i da se mogu nadovezat.
- Di vo na svitu ima?, jesi vidila, ovo je hervatski Betlehem. Poć ćemo vidit na pijacu taj borić da se uvjerimo zac se toliko karaju u Pag. Uvik najdeju povod oko čega bi se karali. To in ispunjava vrime. Vidiš da nanka maške ni vidit na ulicu.
- Da Ti sada nešto kažem znam da bih poludio i zato ću šutjeti.
- I boje Ti je mucat.
Dojdemo doma, odmah je nasta šušur, mat je znala da ćemo doć ali ne ovako rano. Reka san je da ćemo kasnije doć. Mateo je uni veseje u kuću, odmah gre vidit borić, pa sve one svićice ke je poštivala po balkonu, to ga je munulo. Govorim materi:
- Ja san misli da san doša u miran gradić, a ovdi gore nego u Bejrut. Koliko su se vo naoružali sa petardamin. Bome puca iz svih mogućih raspoloživih sredstava, to se tako vojnički rece.
- Odi, bogati pusti dicu neka se veseliju, vidit ćeš kako će Mateo hitat petarde, Tomo mu ih je parića.
- Imaš i Ti pravo, kome se ja žalin?
Onda je došla i Vesna pozdravit neputa, pa mi govori da Gradska glazba Pag ima koncert u Knežev dvor i da bi bilo lipo ako nas je voja da pojdemo počuhat koncert. Kako nećemo, pa ćemo usput vidit i taj borić.
Tako smo se parićali i partili put pijace. Da borić ! To je altroke bor i lipo je okićen. Ca da recen, vajda smo naucili da se o ukusima ne govori. Ima judi kima se ni u kuću ne pjaža borić, a kuda na pijacu. Ali, odi Ti ženi ka je okitila borić reć da ti se borić ne pjaža, odmah ćeš dobit odgovor:
- Ca si bi u kafić, moga si mi pomoć okiti borić pa bi se i Tebi pjaža.
I nikada kraja tome, ali to su čari maloga mista. Ja u Riku ni ne primjećujen da je okićena borićen.
Gradska glazba je obavila foto-seassion pred borićen i baš mi je bilo drago. Vesna slikiva i ona je sad kompletan novinar. Novinar-fotoreporter. Bravo Vesna.

Pošli smo počuhat taj koncert, zauzeli smo zadnji red, jer ako Mateo parti više će se njega gedat i čuhat nego glazbu. Valter je zauze svoju poziciju, fala dragon Bogu da me je počuha i da je kupi stativ pa mu sada slika ne trepi i uživaš pogedat njegove uradke. Ako nisu stavili u kapsulu njegov ovogodišnji litnji karneval po onoj kiši, onda neka iskopaju kapsulu i isprave tu nepravdu. To je antologija.
Ca reć za koncert? Ako nešto u ovon gradu vridi, onda sigurno vridi entuzijazam i jubav za glazbon ovih judi, ne morem reć mladih, jer imah ih ki po godišćima više tamo ne spadaju, bez obzira ca se tako osjećaju. Bilo je lipo provest pašku vecer u tako dobrim interpretacijam gradske glazbe i klape „Sol“ ka in je pomogla svojin glasima u jednon delu koncerta.
Nakon svega šli smo doma, kuntenti i radosniji.
Današnji dan je osvanu sa buron. Lipa naša paška bura. Mi ne moremo bez bure. Odmah gremo domora da se nadišemo friškoga zraka.

Šli smo vidit u park te ljuljačke i tobogane, vidin da je Mateo glavni ali ima i druge dice ka se igraju sa njin. Kako ćakulan sa Radivojon Fumićem o paškim aktualnostima, vidim da Mateo ceka filu za spustit se toboganon doli.

Zaustavi se i Tonći Jurica, pozdravimo se, pa mu govorim da mi je drago da je Vanja tako lipo napredova. Govori mi Tonći da je radi malo sa Voljenom Grpcem riječkim tenorom, ca se svakako osjeti. Govorin Tonću da Voljena znan preko brata Dražena ki je bi trener košarkaškog kluba Kvarner i godišće dan smo bili zajedno, a Voljen je prati skoro sve utakmice brata.
Criti san se sa barba Ivon Cernim, lipo smo se pozdravili, pita me za oca, govori mi da su godišće dan razlike, nisan ni to zna. Ja mu govorim da on još biciklu vozi, a ovaj šeće po kući. Glavno da je živ, govori barba Ive. Ima i on pravo. Pustimo sve drugo na stranu, ali tribali bi mo znat vrednovat sve ca je barba Ive ucini za Pag, u vrimenima kada lokalna samouprava ni ni postojala.

Pošpija san malo i do kapsule, ca san moga reć nego, kada na kamenoj ploči piše:-„ (sa)pohranjena 2014., kapsulo moja, Bog Te pomiluj.“ Ca ispred toga će se judi slikivat? Napisali su da će to bit uspomena ku će turisti nosit od Paga sa sobon doma. Neću ništa pisat da me ne staviju u društvo onih ki govoriju kontra bora na pijacu. Kako piva TBF? Uvik kontra, uvik kontra!


Posli ubeda ćemo poć do Cimitra danas mi je i dedu Madoni god. Dvajset i pet godišć je pasalo da je umra, a koda je cera bilo. Sićan se kako i sad. Buran, hladan dan je bi. Ujutro je dažilo, ali je prije podne okrenulo na buru. Svirala mu je glazba od Zadra. U Pag je tada glazba bila u raspadu, tu i tamo ki glazbar i kako mu je to bila jedina žeja da ga glazba isprati na vječni počinak, toj žeji smo mu udovoljili. Svirali su mu od ulice do Cimitra.

Moran reć da se u Pag beseda „god“ koristi jedino za godišnjicu smerti, za sve drugo se koristi beseda obljetnica.
Onda san poša pošpijat iskope ispred magazinov. Vidin tamo temelje crikve svetog Petra, sve san to lipo zabilježi svojin aparaton i na miru san doša doma kako bi moga zgotovit ovaj post da onaj u Riku ne poludi cekajać.


Lipo je bit doma, budi siguran.

21.12.2014. u 18:03 • 0 KomentaraPrint#

srijeda, 17.12.2014.

DA SE NE ZABORAVI – ŽMUJ(L)





Pred neku vecer čuhan dalmatinske pisme, pa mi u uho upade beseda ka se uvukla u puno lipih dalmatinskih pisam, a da nan je svaki dan ta beseda u ustima. "Žmuj", ki nezna za tu besedu?



"Oj, ti šjora Mande,
donesi žmul bevande,
nek cila riva zna
za Bracanina dva."

"Ajmo skupa prijatelji moji
Razmistimo tamburin, katrige
Zapivajmo pismu s kojon srce
U po žmula zaboravlja brige."

"A nije lipša ni Atina, Split nedan za nju
i ča će nam Akropola kad Marjan nam je tu,
furešti kažu da je ovdi lipo ka u snu
a još in je lipše svima uz žmul našeg vina."

Ovde san spomenu refrene tri pisan ke se možda i najviše pivaju uz žmuj bevande kad su fešte. "Dva Bracanina", "Konoba" i "Nima Splita do Splita" su pisme ke nemoreju bez žmuja. Meni je ipak najdraža od svih jedna druga, ka se možda nešto manje piva po feštama, jer toverni više nima, a to je "Dalamatinska elegija" ku je piva legendarni i nikad ponovjeni Vice Vukov.

"To nestaje sve daje,
sve to ča srce zna,
drugare tražim stare,
al furešt sad sam ja.
Ni Duje, Dane, Frane
da dojdedu na mul
kod tete Marijete
da popijedu žmul."



Žmuj se govori kod nas u Pag, cela Dalmacija govori "žmul" tako ga i Bartol Kašić navodi u svojoj Biblii Slavici. Nebi bilo cudo da smo i tu besedu malo okrenuli kako sve okrenemo napak.
U Hervatskon jeziku se za tu besedu rece "čaša" i kako u opisu piše da je to posuda od stakla ka judima služi za unos tekućine.

Čaše postoje u različitim oblicima.

Dolazi od latinske besede "modiolis" ili kako još receju "možul" ili u Istri "mižol", kada razdvojimo mžul – žmul, dojdemo do našeg žmuja.
Dolaziju dani kada će nan tribat žmujov priko mire i to svih versti žmujov. I za šajdan i za blajdan. Ka je to kuća ka nima žmuj za duperat ga svaki dan i žmuji ki se cuvaju za blajdani i ki se vadiju jedino kad su blajdani.

I za kraj. Toverne iz moga ditinjstva su iščezle. Ni bilo ulice u Pag di ni bilo toverne. Puno je svita dolazila u tovernu. Sedilo se za bankon ili za stolon, igrala se mora ili briškula i trešeta, popilo se žmuj vina, pojla ka slana sardela uz malo kapule i ku maslinu, komad domaćega kruva koru, svakako uz dobru pismu za dušu.


17.12.2014. u 20:48 • 0 KomentaraPrint#

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.



< prosinac, 2014  
P U S Č P S N
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31        

Prosinac 2014 (5)
Studeni 2014 (6)
Listopad 2014 (4)
Rujan 2014 (5)
Kolovoz 2014 (4)
Srpanj 2014 (8)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (6)
Travanj 2014 (6)
Ožujak 2014 (10)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (5)
Prosinac 2013 (6)
Studeni 2013 (4)
Listopad 2013 (8)
Rujan 2013 (3)
Kolovoz 2013 (4)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (3)
Travanj 2013 (4)
Ožujak 2013 (5)
Veljača 2013 (6)
Siječanj 2013 (9)
Prosinac 2012 (6)
Studeni 2012 (7)
Listopad 2012 (6)
Rujan 2012 (5)
Kolovoz 2012 (7)
Srpanj 2012 (4)
Lipanj 2012 (4)
Svibanj 2012 (3)
Travanj 2012 (11)
Ožujak 2012 (9)

Opis bloga

Ovaj Blog isključivo će se baviti Gradom Pagom, njegovim ljudima i običajima.

Najvećim dijelom, fotografije na blogu, moje su autorsko djelo.

Fotovremeplovom - "Pag-isto, a drugačije" prikazujem usporednicu svojih fotografija nekada i danas.

DA SE NE ZABORAVI

"SLIKOVNI RJEČNIK"

1.LOKVA
2.GUŠTERNA
3.DOMIJANA
4.UŽAL ili GROP
5.ZIKVA
6.TRGATVA
7.KJUKA
8.CIMITAR
9.MAŽININ
10.LESA
11.KOMIN i NAPA
12.LUMBRELA
13.AFITANCA
14.TORKUL
15.PEMEDEVOR ili POMIDOR
16.ŽMUJ(L)


101 PAŽANIN


1.KAŠIĆ BARTOL
2.GRUBONIĆ PETAR
3.MATASOVIĆ VID
4.MRŠIĆ IVAN
5.TUTNIĆ IVAN
6.MIŠOLIĆ BENEDIKT
7.PALČIĆ ANTUN
8.CAPPO ANTE
9.RAKAMRIĆ FRANE PETAR
10.TRASONICO PETAR

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se